Синајски псалтир (Синајски глагољички псалтир) је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и где се још увек чува. У том манастиру такође су пронађени рукописи на грчком, јерменском, сиријском и грузијском.

слика 1 манастир Свете Катарине на Синају
Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи део ,,Псалтира“ (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а осталих 32 листа откривени су 1975. године током реновирања манастира.
Текст чува архаичан облик језика и најближи је првобитном преводу псалтира од Ћирила и Методија. Није сачуван крај рукописа.Преживели су текстови 151. псалма, 14 Библијских песама, молитва ,,Оче наш“, ,,Песма за јутрење“ и почетак ноћне литургије.
Псалтир је написало око седам књижника, чију глагољицу одликује архаично писмо са не потпуно облом глагољицом. Познавање ћирилице указује на присуство неких ћириличних слова у тексту.
Архаични трагови најраније глагољице оставили су трага у правопису. У вези с тим, ,,Синајски псалтир“ је близак ,,Кијевским листићима“, ,,Охридском јеванђељу“ и старом делу ,,Зографског јеванђеља“.
Најмање три књижника су учествовала и у цртању украса у овом делу. Дело је написано браон мастилом, заједно са жутим, црвеним и зеленим мотивима, и у стилу се могу открити паралеле коптског и византијског рукописа, насталих углавном у манастирској средини, између средине деветог и прве половине десетог века.
У језику текста постоје најмање два слоја: један архаичан и у њему се могу открити трагови језика текстова из Моравске и Паноније из времена Светог Методија и други, новији старословенски слој, који повезује текст са споменицима као што су Зографско јеванђеље и Супрасаљским зборником.

слика 2 Порфирије Успенски (1804-1885)
У истом манастиру су нађени такозвани Кијевски листићи на глагољици које је написао Димитрије Синаит и који се чувају у Кијеву.
О актуелностима везаним за овај псалтир можете читати на:
- http://www.politika.rs/scc/clanak/341123/Димитријеви-записи-старији-од-Мирослављевог-јеванђеља
- http://www.politika.rs/scc/clanak/341197/Dimitrije-Sinait-je-najstariji-srpski-knjizevnik