Гршковићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом прелазног типа (између обле и угласте) на старословенском језику и један од најстаријих словенских одломака Апостола. Претпоставља се да дело потиче из Босне или зетско-хумске области.

Гршковићев одломак апостола

Од Гршковићевог апостола остала су нам само 4 листа (два пергаментна дволиста) исписана глагољицом на дебелом пергаменту, једноступачно. У њему се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика – српскословенски језик. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). На маргинама се налазе ћирилички натписи, који су касније руком дописани. Претпоставља се да је кодекс у оригиналном облику био много већи, и да је највероватније садржавао комплетна ,,Дела апостолска”.

Одломак је сличан Апостолима из Млетачког зборника, Хваловог зборника и Гиљфердинговом апостолу. Такође, сродан је по месту и времену настанка ,,Михановићевом одломку”.

Врбник у време дон Јерка Гршковића

Апостол је крајем 19. века пронашао врбнички капелан дон Јеролим Јерко Гршковић на Крку, где су га, највероватније, донеле избеглице из Босне. По њему је и добио име.

Одломци се сада налазе у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу.