У данашње време, време глобализације, одређени језици су преузели водећу улогу у свету, па они „мање битни” губе на значају, због чега је све мање људи који показују интересовање за њихово учење. Због тога се Катедре за србистику и славистику широм Европе гасе. И ове године имамо, на жалост свих нас, један такав пример. На универзитету у Амстердаму покренута је дебата о укидању управо ове катедре због малог броја заинтересованих.
Како ни сами нисмо упознати са стањем на поменутим катедрама на осталим универзитетима, сазнајемо понешто тек када дође до њеног нестајања. Заправо, доћи до тих информација представља веома исцрпан и дуготрајан процес.
Захваљујћи неким професорима чешких универзитета који су били вољни да ми пруже помоћ у истраживању, сакупио сам информације о катедрама за србистику и славистику у Чешкој. Тако сам сазнао да тамо још увек постоји интересовање за изучавање језика и културе словенских народа.
Славистика се у Републици Чешкој изучава на четири универзитета: Праг, Брно, Оломоуц и Пардубице.
У Оломоуцу постоји Катедра за славистику, у оквиру које су оформљене групе за руски, украјински и пољски језик. У Пардубицама је Катедра за књижевну културу и славистику. На тој катедри изучавају искључиво словенске језике земаља које су у ЕУ: словеначки, бугарски и пољски (група се зове “Славистичке студије земаља Европске уније“; у припреми је улазак хрватског језика у ту групу).
У Брну на Универзитету Масариков постоји Одсек за славистику: група за пољски, руски и украјински, и група за јужнословенску филологију и балканистику, где спада и србистика.
На Карловом универзитету у Прагу ситуација је нешто другачија: србистика постоји као засебна студијска група. Заправо, бивша југославистика је подељена на кроатистику и србистику на Катедри за јужнословенске и балканистичке студије; језици се смењују, једне године се отвара србистика, а друге кроатистика. Постојала су два страна лектора, а остали предавачи су били заједнички. Наиме, 2006. године направљена је реорганизација унутар Одсека за славистичке и источноевропске студије, па се смер студија окреће од филологије, класичног филолошког проучавања, према регионалном проучавању. Након друге реорганизације 2011. године за југоисточноевропске и балканолошке студије настала је Катедра за средњеевропске студије: (полонистика, хунгаристика, словакистика) и Одсек за источноевропске студије: (русистика, украјинистика, балтистика: литвански и летонски).
На Катедри за јужнословенске и балканистичке студије, у оквиру којих се изучава српски језик, потпуно се прешло на регионални приступ. Дакле, то више нису чисто филолошке студије. Проучавају се историја и књижевност свих народа у региону, док се детаљно проучава само један језик по избору студента. Избор се врши између албанског, бугарског, хрватског, румунског, словеначког и српског језика. Постоје трогодишње, мастер и докторске студије.
Катедра нуди специјализацију из српског језика, судентима који се определе за њу. Ти курсеви су доступни и осталим факултетима Карловог универзитета, па је и заинтересованост студената у порасту. Ове године је уписано 20 студената на курс за почетнике.
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ МАСАРИКОВОГ УНИВЕРЗИТЕТА У БРНУ
Изучавање српског језика на Масариковом универзитету у Брну траје већ дуги низ година. Његова позиција се током времена мењала. Како су се у Југославији у XX веку дешавале разне друштвенополитичке промене, тако је долазило и до промена на овој катедри.
Најпре је постојала Катедра за историју средње, југоисточне и источне Европе. Сама структура студијских група јужнословенских филологија пружала је могућност студирања бугаристике од 1989. године, а већ од 1991. и југославистике (основа је српскохрватски језик), као и хрватска и словеначка књижевност. До промене стања на поменутој катедри дошло је због политичких збивања у Југославији. Промене су извршене у складу са политичким и територијалним променама прве половине 90-их година у бившим републикама СФРЈ. Пре оснивања Катедре за славистику на Филозофском факултету Масариковог универзитета почеле су да се изучавају македонистика (1993) и словенистика (1994). На тај начин балканистички кабинет је обогатио славистику студијским групама као што су: југославистика, бугаристика, словенистика и македонистика. Студенти србистикепрви пут су били примљени 1997. године. До 2007. године група за србистику је за нове студенте била отворена 1997, 2002. и 2005. године. Од 2004. године југословенски језици се изучавају у оквиру јужнословенских филологија и балканистике, који представља један од 5 одсека Катедре за славистику.
Напредније изучавање српског језика је омогућено захваљујући лекторату. Због ограничених финансијских средстава катедре, посао лектора српског језика обављао је лектор македонског језика. У лекторату српског језика није било никаквих промена по том питању, све до 2005. године, када је финансијску подршку за обезбеђивање лектора српског језика пружила регионална власт Јужноморавског региона. Односно, први пут од њеног оснивања, тек 2005. године стекла се могућност да читаву наставу практичног српског језика обављају филолошки образоване особе, чији је матерњи језик српски. Захваљујући томе, осим студената групе за српски језик, други студенти Филозофског факултета (пре свега студенти бохемистике и славистике) такође имају прилику да изучавају српски језик. На почетним нивоима за наставу користе се уџбеници као што су Селимовић–Момчиловић, Маша Живанић, Љубица: Српски језик: почетни течај за странце 1; Ћорић, Божо: Српскохрватски за странце и многи други. За наставу се користе и уџбеници српског језика за више разреде основне школе, као и многе граматике за основне и средње школе. На вишим нивоима више пажње се посвећује обогаћивању лексике, утврђивању граматике и усвајању основа лексике.
Од академске 2005/2006. године лекторат, заједно са студентима српског језика, једном недељно у току семестра приказује старе и савремене српске филмове.
Интересовање за изучавање српског језика на Филозофском факултету Масариковог универзитета у Брну расте, те се од академске 2015/2016. године планира упис нових студената на прву годину основних академских студија Српског језика и књижевности.
Шеф катедре за славистику: prof. PhDr. Ivo Pospíšil, DrSc.
Запослени:
Редовни професори:
prof. PhDr. Ivo Pospíšil, DrSc.
prof. PhDr.Viera Žemberová, DrSc.
Доценти:
doc. PhDr. Galina Pavlovna Binová, CSc.
doc. PhDr. Aleš Brandner, CSc.
doc. PhDr. Josef Dohnal, CSc.
doc. PhDr. Alenka Jensterle-Doležalová, CSc.
doc. Halyna Myronova, CSc.
doc. PhDr. Peter Žeňuch, CSc.
Асистенти:
PhDr. Helena Bočková
Mgr. Oxana Gazdošová
Mgr. Petr Kalina
Mgr. Michal Przybylski
Mgr. Petr Stehlík
Лектори:
Mgr. Jana Bumbálková
Mgr. Olga Lytvynyuk
Mgr. Monika Maciejewska
Mgr. Mirna Stehlíková Durasek
Иво Поспишил
Рођен је 14. маја 1952. године у Будисову. Он је чешки књижевни научник, професор и преводилац. Иво Поспишил највише пажње посвећује теорији и историји књижевности, али не запоставља ни романе. Његове остале области рада укључују теорију регионалног студирања, компаративну књижевност, теорију и историју словенске књижевности и руског романа. Између осталог, бави се књижевном критиком и ради као публицист у домаћим и страним часописима, и у новинама. Углавном преводи прозу са руског и енглеског на чешки језик.
Најбитније публикације:
(Hlavní publikace)
- Ruská románová kronika (Příspěvek k historii a teorii žánru) (1983)
- Labyrint kroniky. Pokus o teoretické vymezení žánru (1986)
- Ruská literárněvědná metodologie 19. a počátku 20. století (1988)
- Úvod do studia literatury pro rusisty (1991)
- Proti proudu (Studie o N. S. Leskovovi) (1992)
- Od Bachtina k Solženicynovi. Srovnávací studie (1992)
- Rozpětí žánru (1992)
- Fenomén šílenství v ruské literatuře 19. a 20. století (1995)
- René Wellek a meziválečné Československo. Ke kořenům strukturální estetiky (spoluautor: Miloš Zelenka) (1996)
- Genologie a proměny literatury (1998)
- Ruský román. Nástin utváření žánru do konce 19. století (1998)
- Na výspě Evropy: Skici a meditace k 200. výročí narození A. S. Puškina (1999)
Павел Крејчи
Рођен је 27. марта 1971. године у Моравској Требови. Павел Крејчи је предавач и шеф Секције за јужнословенске и балканистичке студије.
Најбитније публикације:
- Přehled vývoje jihoslovanských spisovných jazyků. Od 9. do počátku 19. století
- Hudební motivy s numerickými komponenty v české, chorvatské, srbské a bulharské frazeologii
- Horonimi Srbija i Srpska kao translatološki problem (pitanje čeških ekvivalenata)
- Konstitucija i ezik (štrichi kăm ezikovata politika na Sărbija i drugite postsărbochărvatski republiki)
- Srbský jazyk na Masarykově univerzitě v Brně
- Česko/Čechy i Srbija/Srpska kato prevodačeski problem
- Problematika výuky jihoslovanských jazyků na Filozofické fakultě MU v Brně
- Srbská filologie na Filozofické fakultě Masarykovy univerzity v Brně
- Srbská a chorvatská filologie na Filozofické fakultě Masarykovy univerzity v Brně
- Izučavanje srpskohrvatskog, odnosno srpskog jezika na Masarikovom univerzitetu u Brnu u poslednjih 15 godina.
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КАРЛОВОГ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРАГУ
Запослени на катедри за јужнословенске и балканистичке студије:
| 1. Mgr. ORKIDA BACKUS BORSHI | |||
| 2. GINKA BAKARDŽIEVA, Ph.D. | |||
| 3. PhDr. MARCEL ČERNÝ, Ph.D | |||
| 4. doc. PhDr. ALENKA JENSTERLE-DOLEŽALOVÁ, CSc. | |||
| 5. prof. PhDr. HANA GLADKOVA, CSc. | |||
| 6. Mgr. LUCIE GRAMELOVÁ, Ph.D. | |||
| 7. Mgr. DANIELA HANNOVÁ | |||
| 8. Mgr. KAREL JIRÁSEK, Ph.D. | |||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
|||
|
Сандра Влаинић
Библиографски подаци:
- Dousková, Irena: Čovek zver from the book „Čím se liší tato noc“, Književni list, January 2006.
- Dousková, Irena: Francouz from the book “Čím se liší tato noc“, Književni list, June 2006.
- Beran, Stanislav: Daždevnjak from the book „Až umřeš, nikdo už ti nebude chtít sahat na prsa“, Priča, September
- Beran, Stanislav: Svaka dva sata kafa s mlekom, from the book „„Až umřeš, nikdo už ti nebude chtít sahat na prsa“, Priča, June
- Šehabović, Šejla: Svícen, Plav, July- August, Praha 2008.
- Bjelošević, Predrag: Výběr z básní, Pobocza, December,
- Košinska, Eva: Izbor iz pesama, Pobocza, December,
- Hajek, Jonaš: Izbor iz pesama, Pobocza, December,
- Štengl, Petr: Izbor iz pesama, Pobocza, December, 2009.
- Šramatiova, Veronika: Izbor iz pesama, Pobocza, December,
- Jurolek, Rudolf: Izbor iz pesama, Pobocza, December,
- Dugandžić, Andreja: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Savičević-Ivančević, Olja: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Grcić, Katja: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Lucić, Predrag: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Vujčić, Nikola: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Živanović, Nikola: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Šalat, Davor: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Jagić, Dorta: Výběr z básní, Pobocza, September,
- Bajsić, Tomica: Výběr z básní, September,
- Balaban, Jan: Edita, Priča, September, 2010.
- Balaban, Jan: Dete u vatri, Priča, December, 2010.
- Vukićević, Danica: Výběr z básní, in print.
- Milošević, Nenad: Výběr z básní, in print.
Игор Микушиак
Библиографски подаци:
- Л. К. Гаврюшина / отв. ред./: Cербско-русские литературныe икультурные свяази ХІV-XX ВВ. In: Jazyk a kultúra, roč. 3 (2012), č.9.
- Alenka Jensterle-Doležalová (ed.): Vzájemným pohledem. Česko-slovinské a slovinsko-české styky ve 20. století. In: Porta Balkanica, roč. IV (2012), č. 1–2., s. 111–113.
- Vážna, iskrivá a znepokojujúca hra Jordana Plevneša v slovenčine. Slovanský jih 2011, r. 11, č. 2, s. 30–31.
- Slovensko – macedónske literárne a kultúrne vzťahy. Bratislava: JUGA a Ústav svetovej literatúry, 2009. 303 str. In: Slavica Slovaca. Bratislava, 2011, roč. 46. č.1., s. 88–89.
- Magnetické polia srbskej avantgardy: Srpska književna avangarda. Književnoistorijski kontekst (1902–1934). Beograd: Institut za književnost i umetnost – Službeni glasnik, 2009. 618str. In: Slavia – časopis pro slovanskou filologii. Praha, 2011, roč. 80, sešiť 1, s. 108–111.
- belehradskom veľtrhu. Slovanský jih 2010, r. 10, č. 1, s. 22–24.
- Slovanské literatury a dnešek. Brno: Masarykova Univerzita, 2008. 240 str. In: World Literatures Studies. Bratislava, 2010, roč. 19.č.2., s. 96–98.
- srbskej literárnej postmoderne a jej recepcii na Slovensku. In: Preklad ako kultúrna a literárna misia. Bratislava: Filozofická fakulta Univerzity Komenského v Bratislave, 2010, s. 121–128.
- Kvarteto južnoslovanských drám. Slovanský jih 2009, r. 9, č. 4, s. 27–29
- Odišla Viera Prokešová. Slovanský jih 2009, r. 9, č. 4, s. 23–24.
- Základné kontúry a stimuly komparatistických prác Zorana Konstantinovića. In: Slavistika v premenách času. Prešov: ACTA UNIVERSITATIS PREŠOVIENSIS, 2009, s. 373–381.(study)
- Recepcia srbskej literatúry na Slovensku v ostatných dvoch decéniách (Intenzita a tendencie). In: Literatúra v medzikultúrnych vzťahoch., ed. A. Valcerová. Prešov: ACTA FACULTATIS PHILOSOPHICAE UNIVERSITATIS PREŠOVIENSIS, 2008, s. 217–227.
ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ ПАЛАЦКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У ОЛОМОУЦУ
Постоји Катедра за славистику у оквиру које се изучавају руски, украјински и пољски језик.
ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ И ПСИХОЛОГИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У ПАРДУБИЦАМА
У Пардубицама је Катедра за књижевну културу и славистику. На тој катедри изучавају искључиво словенске језике земаља које су у ЕУ: словеначки, бугарски и пољски (група се зове „Славистичке студије земаља Европске уније”). У припреми је улазак хрватског језика у ту групу.
Закључак
Славистика није само академска наука. Све словенске земље треба да, према својим укупним и стручним могућностима, раде на неговању, развоју и ширењу матерњег језика, и на самопоштовању. На чешким универзитетима славистика се више не бави искључиво проучавањем језика и књижевности, већ укључује и шири комплекс научних и ненаучних дисциплина. Она иде у правцу сарадње са другим наукама које се темеље на геополитичким и културолошким посебностима и међусобној повезаности. На основу информација које сам прикупио захваљујући проф. Сандри Влаинић (лектор на Катедри за јужнословенске и балканистичке студије Карловог универзитета у Прагу), Павелу Крејчију (професор на Масариковом универзитету у Брну) и проф. Александри Корди Петровић (која предаје на Филолошком факултету у Београду) закључујем да још увек постоји интересовање за учење славенских језика. Пошто је на Карловом универзитету ове године уписано 20 студената на курс за почетнике који желе да уче српски језик, надам се да је то довољан број заинтересованих да би Катедра опстала.
Приредио: Петар Минић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: https://www.cuni.cz/
https://www.ff.cuni.cz/
https://cs.wikipedia.org/wiki/Filozofick%C3%A1_fakulta_Univerzity_Karlovy
https://www.muni.cz/en
https://en.wikipedia.org/wiki/Masaryk_University
https://ff.upce.cz/
https://www.ff.upol.cz/