Узевши у обзир чињеницу да су немачко-српски (културни) односи понекад били тешњи него што се то слути, сасвим је природно да се ова два народа баве језиком и културом онога другог. Врло је охрабрујуће сазнати да су студије овога нашег језика, како год га људи називали, доступне на чак 17 немачких универзитета.[1] На свим тим универзитетима, разуме се, томе се приступа на различите начине, и те студије су по правилу допуњене из културног угла. Када је реч о Балканском полуострву, преовлађују управо културолошке студије. Према проф. др Анете Ђуровић, која на нашем Факултету предаје Немачку синтаксу и транслатологију, тамо готово да више нема класичне филолошке србистике: „У Немачкој више ни не можете наћи свеже дипломираног филолога.”[2]
Направити читав преглед студија србистике у држави као што је Немачка, или у било којој држави уопште, није лако и захтева много времена. То је, наравно, немогуће учинити у једном скромном семинарском раду, тако да сам изабрао четири универзитета, које ћу овде покушати што сажетије да представим. То су: Хамбург, Јена, Берлин и Лајпциг. Ја овим радом, дакле, само започињем један много већи рад и отварам ову тему, уколико је се неко већ није дотакао. Нагласио бих да ће у овом раду бити представљени студијски програми само за основне студије, које, бар у случају наведених универзитета, трају 6 семестара, односно 3 године.
Било би неодговорно да у овом раду тврдим ишта о квалитету немачке србистике, из простог разлога што нисам тамо отишао и видео све својим очима. Међутим, и без тога је могуће направити бар површан преглед србистике у Немачкој, користећи искључиво интернет странице немачких универзитета. Пошто се пракса и оно што је написано (у овом случају укуцано) разликују, овај рад је пре свега квантитативан преглед, а све што ће бити речено о квалитету је, у ствари, оно што би требало да буде, а не нужно како заиста јесте.
Србистика на Универзитету у Хамбургу
За студије србистике на Хамбуршком универзитету одговоран je Институт[3] за славистику Факултета за друштвене науке. Славистика у Хамбургу постоји од самог оснивања универзитета 1919. године.
Поред руског, пољског и чешког, наш језик је овде присутан под именом српскохрватски и босански/српски/хрватски. Може да се изабере као први или други словенски језик. Оно што је занимљиво, то је што су овде основне студије подељене у три фазе, па су и предмети подељени у складу са тим. Те фазе су: увод, изградња и продубљење. Предмети, или модули[4], како то Немци воле да називају, који су у првој фази доступни студентима нашег језика као првог, јесу следећи:
- Увод у лингвистику за студенте славистике
- Увод у науку о књижевности за студенте славистике (српскохрватски)
- Увод у српскохрватски језик
У другој фази основних студија имамо следеће предмете:
- Историја словенских језика и књижевности
- Српскохрватски језик као први словенски језик
- Српскохрватско говорно подручје
- Категорије и методе у славистици (српскохрватски)
Трећа фаза нуди следеће предмете:
- Систематски и историјски аспекти српскохрватског језика
- Систематски и историјски аспекти књижевности на српскохрватском језику
- Српскохрватски – продубљење знања
- Српскохрватско говорно подручје – продубљење знања
За наш језик као други словенски има знатно мање предмета, разуме се. Међутим, подела на наведене три фазе је овде очувана:
Прва фаза:
- Увод у лингвистику за студенте славистике
- Увод у науку о књижевности за студенте славистике (српскохрватски)
- Увод у српскохрватски језик као други словенски језик
Друга фаза:
- Словенска и српскохрватска култура
Трећа фаза:
- Категорије и методе славистичке лингвистике за студенте српскохрватског као другог словенског језика
- Категорије и методе славистичке науке о књижевности за студенте српскохрватског језика као другог словенског језика
Од запослених на Катедри за славистику у Хамбургу хтео бих да издвојим проф. др Роберта Ходела (Hodel), у чију главну област истраживања спада и наша књижевност. Од његових публикација навешћу само неке:
- Дискурс (српске) модерне / Diskurs der (serbischen) Moderne. Београд 2009;
- Андрић и Селимовић: форме актуелности / Andrić und Selimović: Formen der Aktualität. Сарајево 2011;
- Представа љубави у босанској, хрватској и српској књижевности. Од ренесансе до века / Darstellung der Liebe in bosnischer, kroatischer und serbischer Literatur. Von der Renaissance bis ins 21. Jh. Франкфурт 2007;
Он је, према немачкој Википедији, члан редакције Летописа Матице српске и Зборника Матице српске за књижевност и језик, као и почасни члан Српског књижевног друштва.
Ту је и босански лектор за наш језик др Сеад Поробић, који се поред тога бави босанском књижевношћу.
Србистика на Универзитету Фридриха Шилера у Јени
Студије српског језика и књижевности у Јени су доступне заинтересованима на Институту за славистику Филозофског факултета. Остали језици који се могу студирати су: чешки, пољски, руски и бугарски.
Нашем језику се овде приступа под називом српски/хрватски и он се може студирати у оквиру студијског програма по имену Südslawistik, што бих ја превео као ,,јужнословенска филологија”. Тај програм нуди, такође, студије бугарског језика. На студентима је да изаберу један као први.
Студијски профил српски/хрватски нуди, пре свега, модуле који се односе на наш савремени језик. Ти модули немају посебна имена, већ сваки носи име Sprachvermittlung, што би се аматерски могло превести као ,,језички пренос” или ,,језичко посредовање”. Очигледно је ту реч о побољшању језичке компетенције и, наравно, перформанције студената српског језика. На тај назив се само додаје број семестра о којем је реч и добија се самосталан предмет који се мора положити – иста ствар као и с курсевима савременог језика на Филолошком факултету у Београду. Поред тога, у Јени се на овим предметима усвајају и теоријска знања из области фонетике, морфологије, творбе речи, синтаксе, лексикологије; посвећена је пажња дијалекатским и стилским разликама у нашем језику. У оквиру ових предмета се вежба и превођење. Сваки од ових курсева представља надограђивање на онај прошли. Овде курсеве држи хрватска лекторка за наш језик, мр Милица Сабо.
Остали модули везани за наш језик су:
Српска/хрватска наука о књижевности, који је врло комплексан и подразумева више предмета схваћених у ужем смислу. Студентима се пружа преглед историје и простора настањивања Јужних Словена, њихових етничких, религијских и, уопште, културних специфичности. Посебна пажња посвећена је развоју наше књижевности и, што је врло занимљиво, фолклористици.
Српска/хрватска лингвистика, чији назив није најбољи, јер се према опису предмета студенти упознају, пре свега, са типолошким обележјима јужнословенских језика. Ни овај предмет није остао без допуне из културног угла.
Јужнословенска лингвистика, чији је први део дијахроно усмерен, јер се студентима представљају разни развојни процеси и промене јужнословенских језика све до данас – нешто слично предмету Упоредна граматика словенских језика на нашем Факултету. После тог прегледа обрађују се конкретна подручја везана за одабрани језик – српски у нашем случају.
У оквиру студијског програма Студије Југоисточне Европе (Südosteuropastudien) такође се нуди настава српског језика, али само секундарно, док су главна тема разни историјски, етнички, религијски и политички односи на Балканском полуострву. Услед интердисциплинарности овог програма, сасвим је нормално да у његовом реализовању учествује више катедри, а то су: Институт за славистику, Институт за романистику и Историјски институт. Ово можемо довести у везу са специфичношћу јенске славистике, с њеним балканолошко-културолошким профилисањем.
Србистика на Хумболтовом универзитету у Берлину
Први лектор за српски језик долази у Берлин 1921. године. На Институту за славистику Филозофског факултета II нуди се студијски програм Словенски језици и књижевности. Ту спадају: руски, пољски, чешки, словачки и наш језик, који овде називају босански/хрватски/црногорски/српски. Може се студирати као први или други словенски језик. Предмети доступни студентима у оквиру овог програма су бројни и могу се комбиновати на разне начине. Требало би да су у складу са изабраним словенским језиком. Успео сам да нађем само листу, без икаквих додатних информација, тако да ћу, у нади да називи говоре сами за себе, само навести предмете, односно модуле:
- Увод у науку о књижевности
- Увод у лингвистику
- Језичка пракса[5]
- Методолошко продубљење
- Наука о књижевности: анализа текста и медија
- Лингвистика: структура, текст, контекст
- Научностручна специјализација[6]
- Књижевности у поређењу
- Књижевна и културна теорија
- Језичка теорија
- Језичка технологија и корпусна лингвистика
- Језичкоисторијске перспективе
- Додатна језичка квалификација
- Језичко продубљење
- Оријентација ка пракси
- Усвајање језика и вишејезичност
Србистика на Универзитету у Лајпцигу
Славистика у Лајпцигу је почела још 1870. године, с познатим славистом – Августом Лескином, младограматичарем, који се бавио и српским језиком. Данашњи Институт за славистику Филолошког факултета у Лајпцигу састоји се из више делова, међу којима је и један под именом Südslawistik, односно, Јужнословенска филологија. Према сајту факултета, језици који ту долазе у обзир су следећи: старобугарски, босански, бугарски, хрватски, македонски, црногорски, српски и словеначки. Треба имати на уму да је овде реч о скупу свих предавања која се везују за јужнословенске језике и да на овом универзитету, нажалост, нема јединствених студијских програма за српски. Он, дакле, има скроман удео као изборни језик, док посебних предмета посвећених нашим књижевностима и култури уопште нема
Закључак
Тешко је на основу малог броја универзитета доћи до већег закључка, али постоје неке ствари које одмах упадају у очи:
Прво. Немцима су сви словенски језици исти, па их тако све стављају под исти кош. Наиме, студије свих словенских језика, па и српског, код њих су доступне на катедрама за славистику. Чак се и студијски програми називају само Славистика, уз евентуална ограничења.
Друго. За наш језик Немци користе многе називе – српскохрватски, српски, хрватски, босански и црногорски, што не значи да нису свесни чињенице да сви ови називи означавају исти језик. Да мисле да су то различити језици постојали би посебни предмети за сваки, што није случај ни на којем немачком универзитету. За њих су ови називи варијанте и употреба свих њих им омогућава да се баве читавим говорним простором нашега језика. Они су, дакле, свесни његове варијантности и плурицентричности. Притом, вешто избегавају евентуалне политичке проблеме.
Треће. Да су културолошке студије у Немачкој све актуелније – не може се оспорити. Свака катедра за славистику нуди бар по један студијски програм те врсте, док класичних филолошких програма све мање има. То би се могло разумети када се узму у обзир културне и посебно политичке специфичности нашега полуострва, које су Немцима очигледно занимљивије него језици који се овде говоре. Акценат је, наиме, све више на ,,интеркултуралном оспособљавању”. То, свакако, не значи да нема озбиљних лингвистичких и књижевнонаучних истраживања и студија везаних за нас. Погледајмо само шта нуди нпр. Хамбург или Јена. Немци су увек били озбиљни научници, па и слависти, тако да су сигурно свесни да нема правих културолошких истраживања без језика и књижевности.
Приредио: Милан Иваниш, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
https://de.wikipedia.org/wiki/Slawistik
https://de.wikipedia.org/wiki/Universit%C3%A4t_Leipzig
[1] Према немачкој Википедији, за коју се може рећи да је поуздана у односу на остале, то су: Хамбург, Гетинген, Гисен, Мајнц, Хајделберг, Минхен, Регенсбург, Хале, Јена, Лајпциг, Бохум, Трир, Зарбрикен, Фрајбург, Тибинген, Бамберг и Берлин (стање из 2012. године).
[2] А. Ђуровић, интервју.
[3] Код Немаца уобичајен назив за катедру је институт.
[4] Модул се може користити синонимно са називом предмет – бар кад је реч о нашем поимању предмета. Немци модул схватају као скуп предавања везаних за једну мање-више уоквирену целину знања које се преноси студентима у току једног или два семестра и које се на крају мора показати на испиту.
[5] Подразумева више курсева усмерених ка побољшању језичке компетенције студената.
[6] Студент треба на одређени временски период да гостује на неком другом универзитету и има избор између неког домаћег и страног. Ово је врло занимљиво и иде у прилог квалитету овог студијског програма, пошто ретко који факултет чини тако нешто.