Пекиншки универзитет за стране језике 北京外国语大学
зграда Пекиншког универзитета за стране језике
Пекиншки универзитет за стране језике北京外国语大学 (Beijing Waiguoyu Daxue), познат и као Beiwai, један је од највећих универзитета за учење страних језика у Народној Републици Кини. Претходник овог универзитета је основан 1941. године под називом Јенан (Yenan) факултет за стране језике. Након оснивања нове Кине, школа прелази под руководство Министарства спољних послова и 1954. године мења име у Пекиншки факултет за стране језике. Године 1959. овом факултету припаја се Пекиншки факултет за руски језик и формира нови Пекиншки факултет за стране језике. Након 1980. године Факултет прелази под директно вођство Националног министарства за образовање и, званично, 1994. године мења име у Пекиншки универзитет за стране језике.
У оквиру Универзитета постоји 13 факултета: Факултет за енглески језик, Факултет за руски језик, Висока школа за превођење и тумачење, Факултет за међународно пословање, Факултет за кинески језик и књижевност, Факултет за међународне односе, Правни факултет, Факултет за европске језике и културе, Факултет за филозофију и друштвене науке итд. Постоји и 7 посебних одсека, и то за: немачки, француски, јапански, арапски, шпански и португалски језик, информатику, као и одсек за физичку културу. Такође, у оквиру Универзитета постоји и 65 истраживачких центара. Пекиншки универзитет за стране језике истиче се и својом издавачком делатношћу, која, између осталог, покрива и различите уџбенике, приручнике и речнике страних језика, а може се похвалити и тиме да у својој библиотеци поседује преко 1.186 милиона примерака књига у папирном издању.
Пекиншки универзитет за стране језике своје студенте „негује” за послове у министарствима спољних послова, преводилаштву, новинарству, правима, финансијама, економији и трговини итд. База је високостручних талената (скоро 90 000 студената), који нижу изузетне успехе. Само у Министарству спољних послова, на пример, према непотпуним статистикама, више од 400 људи који су дипломирали на овом универзитету били су амбасадори, а скоро 1000 свршених студената радили су као канцелари и дипломате.
На курсевима за стране језике факултет тренутно нуди изучавање 54 светска језика, међу којима су енглески, руски, француски, немачки, јапански, шпански, арапски, италијански, шведски, португалски, тајландски, малајски, синхала, турски, корејски, свахили, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, бугарски, српски, хрватски, фински, украјински, холандски, хинди, урду и фарси, хебрејски, норвешки, исландски, дански, грчки, филипински, словеначки, естонски, летонски, литвански, ирски, малтешки, казак, узбек, зулу и други. Посебни одсеци за немачки, француски, јапански, арапски, шпански и португалски језик имају највише студената и специјално сложене програме студирања.
Српски језик се изучава на факултету који је основан педесетих година 20. века и који данас носи назив Факултет за европске језике и културе. Катедра за европске језике, која је раније носила назив Катедра за источноевропске језике, основана је 2007. године. Поред српског језика, на овој катедри изучавају се још и пољски, чешки, румунски, мађарски, бугарски, албански, хрватски, италијански, фински, словачки, холандски, грчки, норвешки, дански, исландски, словеначки, естонски, летонски, литвански и малтешки језик. Из овога се може видети да катедра није формирана око одређене родне групе језика. Сваки од ових језика представља засебну студијску групу. То такође показује и да на овом факултету не постоји славистичка катедра. На Катедри за европске језике српскохрватски језик почео је да се изучава почетком шездесетих година 20. века.
Године 2006, по захтеву држава, Катедра за српскохрватски језик, на којој су својевремено наизменично предавали српски и хрватски лектори, бива подељена на две одвојене студијске групе. Стога, ако говоримо о историји изучавања српског језика, говоримо о историји дугој непуних 9 година. Од почетка изучавања српскохрватског језика овај Факултет дао је више од 100 дипломаца. Поред језика, студенти уче и о култури и књижевности, и баве се истраживањем језика и културе. Основне студије трају четири године, и по завршетку студија студенти овладавају вештинама слушања, писања, читања, говорења и превођења (усмено и писано превођење) српског језика. Студенти студијске групе за српски језик обавезно уче и други страни језик, и то обично енглески. Од 2002. године организоване су и мастер студије за српски језик. Тренутни гостујући лектор за српски језик је Наташа Радосављевић Губерова.
Настава српског језика изводи се према следећим уџбеницима београдског Института за стране језике: Реч по реч и Српски за странце 2, као и две књиге Новосадског универзитета: Научимо српски.
Уџбеник Реч по реч
Уџбеник Реч по реч садржи 24 наставне јединице и три ревизије, као и кратак преглед граматике на српском и на енглеском језику. Свака лекција садржи: Основни текст – Вежбања, Текст и кратак преглед граматике – Вежбања и Додатни текст – Вежбања и учење ћирилице. Уџбеник садржи парцијални и абецедни речник. Циљ аудио-материјала и радне свеске је оспособљавање полазника за слушање и разумевање говорног језика, као и савладавање оба писма – ћирилице и латинице. Аутори су Маша Селимовић-Момчиловић и Љубица Живан. Издавач је Институт за стране језике.
Уџбеник српски за странце 2
Уџбеник Српски за странце 2 је намењен странцима који су савладали основну лексику и граматику са почетног нивоа. Има 18 наставних јединица. Свака лекција садржи: Основни текст лекције – први део, Основни текст лекције – други део и вежбе, Граматичка вежбања, Додатне комуникативне активности. Уџбеник садржи и парцијални речник и граматички преглед. Аутори уџбеника су Маша Селимовић-Момчиловић и Љубица Живан. Издавач је Институт за стране језике.
Уџбеници Научимо српски 1 и 2 су намењени полазницима почетног и средњег нивоа знања језика. Уџбеници долазе у комплету који садржи уџбеник, радну свеску и ЦД са вежбама слушања. Аутори уџбеника Научимо српски 1 су Јелена Војновић и Исидора Бјелаковић. Аутор уџбеника Научимо српски 2 је Миливој Алановић. Обе књиге заснивају се на принципима комуникативне методе, а грађу чине релевантне комуникативне ситуације у комбинацији са језичким функцијама. Издавач је Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
Из датог описа ових уџбеника јасно се види да они нису посебно прилагођени кинеским студентима. Слободан Новокмет, истраживач-приправник у Институту за српски језик САНУ, који је у Кини боравио као лектор за српски језик 2009. и 2010. године, у свом раду „Како се учи српски језик у Кини” наводи следеће: „Настава, нажалост, није организована по плану јединственом прилагођеном за студенте азијског континента, већ конкретно зависи од процене актуелног лектора о томе колику количину информација студенти могу да усвоје и у ком темпу, као и од прилагођавања наставе њиховој компетенцији и специфичностима кинеског образовног система (који студије језика понекад круто схвата само као студије граматике). Тај је курс, током целог студирања, једном недељно допуњен такозваним вежбама Слушања, што обично подразумева аудио-видео презентацију неког садржаја и његово препричавање од стране студената. Такође, током друге године постоји нешто што се зове и час Конверзације, што је формалност, пошто се нека врста конверзације између студената и предавача одиграва ту све време. Тек на трећој години, студенти добијају и један час културе, географије и историје, који сам лектор треба да осмисли и организује.”
Харбиншки Нормал универзитет 哈尔滨师范大学
Харбиншки Нормал универзитет哈尔滨师范大学 (Haerbin Shifan Daxue), скраћено ХРБНУ, основан је 1946. године. Факултет за славистику, раније познат као Група за руски језик, основан је 1952. године. Група за руски језик једна је од првих основаних студијских група на овом Универзитету. Године 1993. Група за руски језик постала је независна, и то под називом Катедра за руски језик. Универзитет 2008. године оснива Факултет за славистику, који обухвата студијске групе за руски и пољски језик, студијску групу за наставу и истраживање руског језика, као и изборни предмет Српски језик, те се од тада на овом факултету могу изучавати укупно три језика. Факултет поседује два мастер програма, укључујући руски језик и књижевност, лингвистику и примењену лингвистику.
Српски језик се од 2008. године изучава као изборни предмет на Факултету за славистику на Нормал универзитету у Харбину. На основу податка из 2014. године, овај изборни предмет похађа 140 кинеских студената . Наставу изводи лектор Владан Јочић. Нажалост, опис српског језика као изборног предмета, као и подаци о настави српског језика, нису доступни на интернет сајту овог универзитета.
Детаљ са седме по реду новогодишње приредбе „Ритам два језика, срце које носи нови сан” Факултета за славистику, на којој су учествавали професори из Русије, Пољске и Србије.
Закључно разматрање
И поред тога што је југословенско-кинеска политичка, пријатељска, културна и научна сарадња у прошлости била изузетна, што је дало могућност да се таква сарадња настави и након распада Југославије, Србија није много учинила како би на културном и научном пољу утврдила свој статус у свом односу са Кином. С тим у вези, систематско проучавање српског језика као основне струке на кинеским универзитетима траје тек непуних 9 година и у овом тренутку подразумева могућност изучавања српског језика као основног само на једном универзитету у Пекингу и као изборног предмета (други или трећи страни језик; други словенски језик) на још једном универзитету. Пекиншки универзитет за стране језике и Харбиншки Нормал универзитет остварују релативно активну сарадњу са српским институцијама, пре свега са Универзитетом у Београду, Филолошки факултет – Центар за српски језик као страни и Универзитетом у Новом Саду. То кинеским студентима који изучавају српски језик пружа могућност да у току студија бар једном посете Србију, у оквиру размене студената, и ту проведу годину дана. Рад српских синолога, посебно лингвиста, и даље, нажалост, није довољно усмерен ка изради уџбеника који би били прилагођени потребама кинеских студената. Такође, колико нам је познато, не постоји рад на методици наставе српског језика као страног у кинеској средини. Што се тиче наставе српског језика која се одржава на овим универзитетима, квалитет и разноврсност садржаја зависе искључиво од способности и ентузијазма српских лектора, који су и сами неретко неприпремљени за живот у овој фасцинантној „земљи змајева” пуној контрадикторности.
С обзиром на настојања Републике Србије последњих година да унапреди односе у културној и научној сарадњи и размени са Народном Републиком Кином, надамо се да ће порасти заинтересованост како кинеских студената за изучавање српског језика, културе и књижевности, затим и за преводилачку делатност, тако и србиста и слависта; уопште, за сарадњу са синолозима у циљу побољшања угледа српског народа и српског језика у Кини.
Приредила: Тања Пељевић, Филолошки факултет Универзитета у Београду