Јасмина Грковић Мејџор је рођена 1959. године у Станишићу. У Новом Саду је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је 1981. године на Катедри за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду. На истом факултету је 1984. године магистрирала палеославистику, а докторирала 1990. године.

Од 1982. године је запослена на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. Звање доцента добија 1991. године, постаје ванредни професор 1995, а звање редовног професора добија 2000. године.

  1. године је награђена из фонда Александар Белић за најбољу објављену књигу из области науке о језику.

На основним студијама Филозофског факултета у Новом Саду предаје Старословенски језик, Српскословенски језик и Упоредну граматику словенских језика, Основе старословенске синтаксе на дипломским, а на докторским студијама Теоријско-              методолошке основе историјске синтаксе и Историјску семантику и лексикологију.  Од 2005. године је гостујући професор на Филозофском факултету у Бања Луци за предмет Старословенски језик.

Члан је многих организација, међу којима су: Старословенски одбор САНУ (чији је и председник), Одбор за етимологију САНУ, Одбор за српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија САНУ, Одбор за универзитетско образовање САНУ, члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске и члан Управног одбора Матице српске. Члан је Друштва за античке студије Србије и Европског лингвистичког друштва (Societas Linguistica Europaea). У редакцији је више часописа, од којих се издвајају Slověne. International Јournal of Slavic Studies (Руска академија наука), Wiener Slavistisches  Jahrbuch, а члан је Стручне редакције за израду Српске енциклопедије. Такође је главни и одговорни  уредник  часописа  Зборник  Матице  српске  за  филологију  и  лингвистику.

Преводила је лингвистичке књиге са енглеског и француског, а њени радови су се нашли у истакнутим часописима у земљи и иностранству.

Њени главни научни доприноси су: проучавање српског језика у средњевоковним списима, раслојености књижевног језика и диглосије српског језика у средњем веку, истраживања синтаксе и лексике старословенског језика, филолошко-лингвистички  приступ историјскојезичким проблемима.

Приредила:
Јована Ружић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори