Павле Ивић је рођен 1. децембра 1924. године у Београду, где је и преминуо 19. септембра 1999. Био је један од најистакнутијих српских филолога и лингвиста, редовни члан САНУ, као и редовни професор Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду.
Један од најцењенијих чланова Српске академије наука и уметности – Павле Ивић – био је једнако цењен и у иностранству, па је већ 1973. године постао почасни члан Лингвистичког друштва Америке, а касније му је додељен почасни докторат Државног универзитета у Колумбусу. Држао је предавања у многим америчким и европским градовима, те је учествовао и на бројним славистичким конгресима и скуповима широм света. Говорио је скоро десет страних језика, што му је, поред Америчке и Српске, обезбедило чланство Руске, Норвешке, Словеначке, Аустријске и Македонске академије наука.
Како је сматран најбољим српским лингвистом друге половине двадесетог века, неретко је Павле Ивић називан директним наследником Александра Белића, најбољег српског лингвисте прве половине двадесетог века.
Домени српске филологије које је Ивић највише проучавао су: историја језика, дијалектологија, ономастика и акцентологија.
Једно од његових највећих достигнућа је приказ језика и писмености у непосредној вези са подацима о историјским, књижевним, миграционим и другим токовима у животу српског народа. Осим што је сам био велики аутор, трудио се да у истраживања и проблематику уведе и млађе сараднике, па је често узимао улогу коаутора и консултанта у научним истраживањима. Под његовим руководством, уз помоћ др Светозара Стијовића, ј одрађен је комплетан ономастички попис на територијама Косова и Метохије.
Још пре него што је дипломирао, Ивић је постао стипендиста Института за српски језик САНУ, а управо је већина његовог научног рада уоквирена чланством у САНУ. 1972. постаје дописни члан Српске академије, а већ 1978. редовни. Био је председник многих друштава и организација, међу којима се издваја: Фонд за научна истраживања САНУ, Одбор за проучавање Косова и Метохије, Одбор за ономастику и Одбор за етимолошки речник.
Био је члан Матице српске, Вукове задужбине, Српске књижевне задруге, Удружења књижевника Србије, Друштва српскојеврејског пријатељства, Хиландарског одбора итд.
Целокупна библиографија Павла Ивића износи преко шест стотина јединица, где су укључена како велика дела и опсежне студије, тако и мањи списи, чланци, научне дискусије итд.
Награду Павле Ивић додељује Славистичко друштво Србије за најбољи рад из области српске лингвистичке славистике.
Приредила: Јована Ружић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: http://slavistickodrustvo.org.rs/nagrada-pavle-ivic/