Рођен је 24. новембра 1948. године у Јасеновим Потоцима, општина Мркоњић Град. По завршеној Учитељској школи у Сомбору и ВПШ у Крагујевцу, наставио је студије на Филолошком факултету у Београду (на Групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности) и дипломирао у редовном року са средњом оценом у току студија 9, 27 и на дипломском испиту 9 (девет). На истом факултету завршио је и постдипломске студије, одбранивши 6. децембра 1973. године магистарски рад под насловом „Развитак прасловенске деклинације именица u основа у источнословенским језицима”. Докторску дисертацију под насловом „Деривациона фонетика именица и придева у јужнословенским језицима” одбранио је на Филолошком факултету у Београду 15. маја 1986. године.
Др Милан Стакић је у редовном радном односу на Филолошком факултету у Београду од 7. марта 1972. године, најпре у звању асистента-приправника и асистента, а од јуна 1987. године у звању доцента до 2002. године, кад је изабран у звање ванредног професора за Упоредну граматику словенских језика са старословенским језиком. На Филолошком факултету у Београду предаје Старословенски језик, као и на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, а предавао је и у Никшићу и у Српском Сарајеву (где је поред Старословенског језика предавао и Упоредну граматику словенских језика и Историју српског језика).
Одабрана библиографија:
- Деривациона фонетика именица и придева у јужнословенским језицима.– Београд: Филолошки факултет, 1988. – 244 стр. – (Монографије; књ. 64) .– ISBN 86-80267-03-1.
- Морфонологија и деривација : чланци и расправе. – Београд : Филолошки факултет Универзитета : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, 2002. – 317 стр. – (Мала лингвистичка библиотека; сер. 5, бр. 3). – ISBN 86-80267-43-0.
- Морфо(но)лошке теме. – Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2010. г. – 201 стр. – (Библиотека Књижевност и језик, књига 34). – ISBN 978-86-84885-42-7.
- Улога перинтеграције у јужнословенској именској деривацији // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISSN 0351-9066. – Бр. 16, 1 (1986), стр. 177–183.
- Суфикс -ЪКА, -ЬКА у јужнословенским језицима // Македонски јазик. – ISSN 0025-1089. – XXXVI-XXXVII (1986), стр. 265–284.
- Консонантске алтернације изведених имениоца и придева у јужнословенским језицима // Анали Филолошког факултета. – ISSN 0522-8468. – Књ. XIX (1992) , стр. 157–175.
- Придевски суфикс -ски // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – IV, 1–2 (1999), стр. 409–418.
- Палатализације и алтернације задњонепчаних сугласника // Српски језик.- ISSN 0354-9259.– V, 1–2 (2000), стр. 339–356.
- Синонимност суфикса и њихово семантичко диференцирање // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – VI, 1–2 (2001), стр. 393–399.
- Дијахрони и синхрони аспекти гласовних заклона // Српски језик. – ISSN 0354- 9259. – VII, 1–2 (2002), стр. 251–262.
- Структура наставака инфинитива и аориста (Развитак и савремено стање у српском језику) // Српски језик. – ISSN 0354–9259. – XV, 1–2 (2010), стр. 555–572.
- О такозваним неправилним глаголима // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISBN 978-86-6153-055-5. – 40,3 (2011), стр. 15–36.
- Итератизација глагола -и- врсте // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – XVI (2011), стр. 109–125.
- Структура и развитак имперфекта у српском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане. – ISBN 978-86-6153-088-3. – 41, 3 (2012), стр. 23–61.
- Грађење имперфекта у савременом српском језику // Српски језик. – ISSN 0354-9259. – XVIII (2013), стр. 87–109.
Извор:
http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/zaposleni/sjjj/srpski/FakultetskiSajt_MilanStakic.pd
Приредила:
Миљана Гајић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Анали Филолошког факултета
Википедија