Милка Ивић је била српски лингвиста, универзитетски професор и редовни члан САНУ. Рођена је 11. децембра 1923. године у Београду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника Војислава Илића. Дипломирала је 1949. и докторирала 1953. године на Филозофском факултету у Београду. Од 1949.до 1955. била је научни сарадник у Институту за српскохрватски језик САНУ, од 1955. доцент, 1959. постаје ванредни професор, а од 1964. до 1984. године и редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, као и гостујући професор неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког института. Била је члан Норвешке академије наука, Саксонске академије наука, САНУ. Уређивала је часопис Јужнословенски филолог. Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима опште лингвистике, синтаксе и семантике словенских језика. Њен супруг је био академик и лингвиста Павле Ивић, син ̶ академик и математичар Александар Ивић, а снаха политичар Санда Рашковић Ивић. Милка Ивић је умрла у Београду 7. марта 2011. године.[1]
На Филозофском факултету у Београду Милка је студирала на групи за јужнословенске језике и књижевност (а не за лингвистику!), на којој је дипломирала у јунском року 1949. Будући стипендиста Српске академије наука, с почетка јесени исте године запослила се у Институту за српскохрватски језик Српске академије наука. Године 1953. докторирала је са тезом Значења српскохрватског инструментала и њихов развој. Тема је, по речима професора Александра Белића, била „претешка за почетника“, па је Милка три године кришом писала ову дисертацију, коју ће касније објавити као веома битну књигу у својој научној каријери, у едицији Посебна издања САНУ. Још пре дисертације, писала је један семинарски рад који ће је прилично учврстити у одлуци да се бави науком. У питању је рад који је требало да докаже (и који је доказао) да Вуков језик и језик данашњице нису исти, што је супротно ономе како је била учена и што је такође био смео корак. Овај рад касније је послужио као основа за Милкину књигу О језику Вуковом и вуковском. Ивићева се бавила још и историјом лингвистике и написала је књигу Правци у лингвистици, која је њена можда најпознатија књига. Њено разматрање „обавезних детерминатора“ амерички лингвиста Хаусхолдер уврстио је у антологију најбољих радова из структуралне синтаксе који су у периоду од 1937. до 1969. објављени у свету.
По позиву, као професор-гост, држала је специјалистичке курсеве и предавања из научних области којима се бавила, најчешће из опште синтаксе и из словенске граматике, а по изузетку и из сербокроатистике, на многим угледним европским и америчким универзитетима (Јејл, Лос Анђелес, Упсала, Блумингтон, Охајо, Краков, Познањ, Харвард, Гетеборг, Стокхолм, Копенхаген, Осло, Оксфорд, Кембриџ, Беч, Грац и др), као и у Јапану (Токио). Гостујући „по белом свету“, Милка је имала прилику да дискутује са водећим главама славистике и лингвистике уопште: Романом Јакобсоном, Бохуславом Хавранеком, Јежијем Куриловичем, Уријелом Вајнрајхом, Чарлсом Филмором.[2]
Поред САНУ, Ивићева је била и члан следећих академија наука (и уметности): Норвешке (од 1976), Саксонске (од 1979), Словеначке (од 1983). До 1987. је објавила око 200 радова, од којих 79 у иностранству.[3] Носила је звање доктора филолошких наука, у САНУ је била редован члан, у САЗУ (Slovenska akademija znanosti i umetnosti) спољашњи, а у Норвешкој и Саксонској академији инострани члан. Две деценије је активно учествовала и у раду Међународне комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика.[4]
Милка Ивић је у САНУ била на Одељењу језика и књижевности, као дописни члан од 1976, а као редовни од 1983. Вршила је и дужност заменика секретара Одељења у периоду између 1986. и 1990. Деловала је у оквиру Старословенског одбора, Хиландарског одбора, Одбора за Етимолошки речник САНУ и Одбора за Речник српскохрватског књижевног и народног језика, у којем је била на месту председника од 1983. Међу домаћим и страним признањима којима се Милка Ивић може похвалити, налазе се: Октобарска награда Новог Сада, 1963; Седмојулска награда, 1985; Вукова награда, 1992; Златна плакета за изузетне резултате у образовно-просветном раду Удружења универзитетских професора и научника Србије, 1996; Повеља и титула почасног члана Лингвистичког друштва Чешке за заслуге на пољу науке, 2000; Титула почасног доктора Руског државног универзитета у Петрозаводску, 2002; Повеља за животно дело Удружењa књижевника Србије, 2005.[5]
За даље читање: Милош Јевтић: Милка Ивић, Са домаћим славистима, књ. 1, ЗУНС, Вукова задужбина и Орфелин, Београд, 1996 (из разговора које је Јевтић водио са Милком Ивић сазнајемо доста о њеној породици, о томе како је провела ратна збивања, о њеним професорима, ученичким, студентским и академским данима, о познанству са, за науку о језику, битним људима, о односу са Павлом Ивићем и Александром Белићем, о мишљењу о ситуацији у језику с краја прошлог века, као и о писму, те научним и животним ставовима; у овој књизи налази се и Јевтићев разговор са Павлом Ивићем, који нам такође може дати драгоцене податке); текст о Милки Ивић који је Милослав Рајковић приредио за 28. број магазина Планета (март 2008), за рубрику „Наука као живот“ (http://www.planeta.org.rs/28/14naukakaoyivot.htm)
Приредио:
Данијел Ристић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Избор:
[1]по: http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=929
[1]по: Милош Јевтић: Милка Ивић, Са домаћим славистима, књ. 1, ЗУНС, Вукова задужбина и Орфелин, Београд, 1996
[1]по: Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас,Податке обрадиле: Злата Бојовић, Мирјана Костић, Снежана Самарџија, Београд,1987
[1]по: Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005
[1]по: http://sr.wikipedia.org/sr/Милка_Ивић
[2]по: Милош Јевтић: Милка Ивић, Са домаћим славистима, књ. 1, ЗУНС, Вукова задужбина и Орфелин, Београд, 1996
[3]по: Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас,Податке обрадиле: Злата Бојовић, Мирјана Костић, Снежана Самарџија, Београд,1987
[4]по: Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005