Др Пер Јакобсен (Per Jacobsen), слависта, лингвиста, академик и универзитетски професор, рођен је у Хејнсвигу (Данска) 23. фебруара 1935. године. Године 1954. матурирао је на Соранској академији, после чега је започео студије медицине. Године 1957. прешао је на студије славистике на Универзитету у Копенхагену, где је по завршетку студија изабран за асистента, а касније у све научне степене и наставна знања. Пер Јакобсен је оснивач и шеф одсека за сербокроатистику Универзитета у Копенхагену. За преводилачки рад добио је награду српског ПЕН центра. Бави се претежно фонетиком и лексикографијом, књижевним анализама и тумачењем. Преводилац је великог броја српских и хрватских писаца.[1] Јакобсенова област рада у оквиру САНУ, на чијем се Одељењу језика и књижевности као инострани члан налази од 15. децембра 1988, јесте филологија (југославистика). Јакобсен је и члан Данске краљевске академије наука.[2]
Одлуком да после прве посете Београду, 1957. године пређе са студија медицине на студије славистике, Пер Јакобсен је одредио смер славистике/сербокроатистике у Данској, и постао саставни и активни члан научног живота Југославије, па потом Србије.
Код професора Серенсена, на Универзитету у Копенхагену, Пер Јакобсен је дипломирао славистику. Своју прву стипендију за учење српскохрватског језика Јакобсен је био добио за Београд: две године боравка у главном граду Југославије допринеле су већ одличној језичкој основи коју је примио у Данској. На истом је Универзитету у Копенхагену Пер Јакобсен и докторирао, и провео свој радни век: изабран је био за асистента, а потом је биран у сва научна звања. Оснивач је одсека за сербокроатистику Универзитета у Копенхагену (1968). И када се шездесетих година XX века повећало интересовање за југославистику, Пер Јакобсен је могао да се похвали великим бројем студената који су посебно били заинтересовани за сербокроатистику.
Свој научни рад Пер Јакобсен је започео радовима из области (експерименталне) фонетике, у оквиру Института за лингвистику, под утицајем лингвисте Ели Фишер Јоргенсен (1911), која је била члан Копенхашког лингвистичког круга, односно око Луиса Хјелмслева и његове теорије о глосематици. А с обзиром на то да је главна област занимања Пера Јакобсена била српскохрватски језик, нису могли да изостану савети и похвале од стране лингвиста као што су Павле Ивић и Илсе Лехисте, који су се, у оно време, такође бавили фонетским мерењима. Временом је Пер Јакобсен проширио сфере научног интересовања: књижевне анализе и тумачења, лексикографија, превођење. Велику улогу у одлуци да се Пер Јакобсен посвети и књижевности, имао је Предраг Палавестра. Уз Палавестру се Јакобсен приближио делима савремених југословенских писаца, пре свега Андрића и Крлеже. Несумњив је допринос Пера Јакобсена дубинском разумевању дела нашег нобеловца.
Од почетка бављења сербокроатистиком, Пер Јакобсен је стални учесник у славистичком животу Данске, Скандинавије, Југославије, те других славистичких земаља. Значајно место заузима Међународни славистички центар на Филолошком факултету у Београду, на чијим је научним скуповима Јакобсен често учествовао. Већ деценијама активно и константно објављује своје радове по европским стручним часописима, бавећи се истовремено и лингвистиком и књижевношћу. Гостовао је на бројним катедрама универзитета широм Европе. Аутор је више књига, међу којима треба споменути значајну историју српске и хрватске књижевности у два тома: LitteratureniJugoslavienI: Kroatisklitteratur 1800-1945, København 1988; LitteratureniJugoslavienI: Serbisklitteratur 1770-1945, København 1989. До сад су непревазиђени Јакобсенови речници: Danskserbokroatiskordbog / Dansko-srpskohrvatskirječnik (Herning 1994; 1996) и Serbokroatiskdanskordbog / Српскохрватско-дански рјечник (Herning 1997).
Пер Јакобсен је без сумње и најактивнији преводилац дела аутора из Југославије, па су на данском објављени преводи дела Иве Андрића, Мирослава Крлеже, Ранка Маринковића, Миодрага Булатовића, Дубравке Угрешић, Луке Паљетка, Владимира Арсенијевића, Славенке Дракулић, Александра Тишме. Што се тиче гледишта на језик, Пер Јакобсен је остао доследан: до умировљења се катедра коју је водио на Универзитету у Копенхагену бавила „сербокроатистиком“, подвлачећи лингвистички аспект језика, као што и доличи научнику, не држећи до политичких назива тог истог језика. У ту сврху је Јакобсен продубио своја истраживања на пољу социолингвистике (у сарадњи са Сњежаном Кордић), пре свега имајући у виду структуру слога, која одражава идентитет једног језика, и чија је правила комбиновања Пер Јакобсен одредио као „ДНК профил језика“ и тиме потврдио јединственост српскохрватског.
Данас је Пер Јакобсен професор емеритус Универзитета у Копенхагену, и даље се бави научним радом, учествује у академском животу и активно се бави превођењем.[3]
За даље читање: Милош Јевтић, Славистичка присуства Пера Јакобсена, Београдска књига, Београд, 2009; П. Пипер: Разговори с Пером Јакобсеном (приказ књиге Славистичка присуства Пера Јакобсена), Зборник Матице српске за славистику, 2010, 77; У част Пера Јакобсена: зборник радова,Уредник: Дејан Ајдачић, SlovoSlavia, Београд, 2010
Приредио: Данијел Ристић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
Персида Лазаревић ди Ђакомо: Југослависта Пер Јакобсен (http://www.rastko.rs/rastko-dk/delo/13734)
[1]по: Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005
[2]по: https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=936
[3]из: Персида Лазаревић ди Ђакомо: Југослависта Пер Јакобсен (http://www.rastko.rs/rastko-dk/delo/13734)