Стјепан Михајлович Куљбакин (Степан Михайлович Кульбакин) руски је филолог, слависта, палеограф, доктор славистике и професор универзитета, који се родио 28. јула 1873. у Тифлису (данас Тбилиси), а умро 21. децембра 1941. у Београду. Предавао је на универзитетима у Харкову, Скопљу и Београду, а био је и члан Српске краљевске академије (данас САНУ) – дописни од 1921, а редовни од 1925.[1]
Завршио је Новоросијски универзитет у Одеси (1896). Емигрирао је 1919. или 1920. у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 1924. био је професор старословенског језика на Филозофском факултету у Скопљу, а од 1924. делује и као професор Универзитета у Београду. Аутор је многобројних радова из историје бугарског, пољског, српскохрватског језика и упоредне граматике словенских језика. Истраживао је рукописе на Охриду и Мирослављево јеванђеље.[2]
На почетку своје каријере био је доцент Универзитета у Одеси. Овај академик највише је познат по радовима из области старословенског језика, али и по испитивању пољског и српскохрватског. Бавио се и проучавањем словенске палеографије и историје словенске акцентуације.
У његова главна дела спадају: (на руском) Прилози историји и дијалектологији пољског језика, Старословенски језик I–III, Српски језик, фонетика и морфологија, Хрестоматија српског језика, Украјински језик, фонетика и морфологија, Кратка српска граматика за Русе, (на француском) Старословенски језик, (на чешком) Старословенска граматика, (на српскохрватском) Палеографска и језичка испитивања о Мирослављевом јеванђељу, Старословенска граматика.[3]
У периоду између 1901. и 1903. године, Куљбакин је у научне сврхе посећивао словенске земље. Истраживао је споменике писмености, а такође и савремене словенске језике и њихове дијалекте.
За магистарски рад на тему К истории и диалектологии польского языка (1903) [О историји и дијалектологији пољског језика], а затим и за докторску дисертацију на тему Охридская рукопись Апостола конца XII века (1908) [Охридски рукопис Апостола с краја 12. века] добио је академске награде А. А. Котљаревског и Н. М. Ахматова.
Године 1911. и 1912. у Харкову је изашло његово дело Древнецерковнославянский язык [Старословенски језик], у три тома, од којих је први био посвећен фонетици, други реконструкцији облика прасловенских и облика старословенског језика, а трећи је садржао текстове са кратким речником.
Године 1919. Куљбакин је постао дописни члан Руске академије наука.
Подржавао је либерално-демократске ставове, али се до револуције није бавио политиком. У јуну 1919, у саставу градске делегације поздравио је генерала Дењикина, који је ослободио Харков од Црвених. У октобру исте године био је укључен у дешавања везана за поновно успостављање Харковске градске думе, али је већ у децембру напустио град, кренувши за Дењикиновом добровољачком армијом. Године 1920. емигрирао је у Југославију, где је прво предавао у Скопљу, а затим прешао на Богословски факултет у Београд, град у којем је предавао и његов стари познаник Александар Белић (и Белић је студирао на Новоросијском универзитету).
Године 1921. Куљбакин је ушао у састав државне комисије за руске избеглице у својству представника Министарства јавног образовања. Био је представник руских педагошких организација Југославије. Године 1922. саставио је уџбеник Краткая сербская грамматика для русских [Кратка српска граматика за Русе] за руске емигранте у Југославији. У предговору граматици написао је: „Ова књига има за циљ да уведе Руса, коме је вољом судбине на неко време ускраћена отаџбина и који живи у Србији, у изучавање српског језика.“
Куљбакин је преминуо 21. децембра 1941. у Београду, где је и сахрањен, на Новом гробљу. Куљбакинова дела нису објављивана у СССР.[4]
За даље читање: Корисне информације о периоду у којем је руска интелигенција, којој је припадао и Куљбакин, живела у Југославији можете наћи у следећем извору: Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова. Т. 2, Уредник: Миодраг Сибиновић, Филолошки факултет у Београду, Катедра за славистику и Центар за научни рад, Београд, 1994
Приредио: Данијел Ристић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
[1]по: http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=276
[1]по: Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова. Т. 2, Уредник: Миодраг Сибиновић, Филолошки факултет у Београду, Катедра за славистику и Центар за научни рад, Београд, 1994
[1]по: http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=276
[2]по: Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова. Т. 2, Уредник: Миодраг Сибиновић, Филолошки факултет у Београду, Катедра за славистику и Центар за научни рад, Београд, 1994
[3]по: Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија, IV издање, Југославија, К – Пн 2, Просвета, Београд, 1986
[4]по: https://ru.wikipedia.org/wiki/Кульбакин,_Степан_Михайлович