Др Јанез Ротар, професор, рођен је 1931. у Брезовици код Љубљане. На Филозофском факултету у Љубљани дипломирао је словеначки језик и књижевност и српскохрватски језик и књижевност 1956. године. Докторирао је 1964, а од 1957. до 1961. био је лектор за словеначки језик на Филозофском факултету у Задру. Од 1964. до 1971. предавао је српску и хрватску књижевност на Педагошкој академији у Марибору, у Удинама (1971-1972), у Љубљани (1973-1978), Новој Горици и Новом Месту. Од 1978. био је професор српске и хрватске књижевности на Филозофском  факултету у Љубљани, а од 1984. до 1986. био је управник Одсека за словенске језике и књижевности. Бави се српском, хрватском и словеначком књижевношћу.

Socialna  in politična misel Podlimbarskega, Ljubljana, 1969; Struktura i iskaz. Pitanja Književne recepcije, Sarajevo, 1980; Književnost in spoznavanje. Recepcija dela 20. stoletja, Ljubljana, 1985; Trubar in Južni Sloveni, Ljubljana, 1988; Die Nationverdung der Slowenen und die Reformation, München, 1991; Slovenščina in slovenstvo, Pojava, iskušenje, pogledi, Maribor, 1996.

Krležini „Glembajevi“ u prijeratnoj slovenskoj kritici, Forum, Zagreb, 1973; Čitanje romana „Seobe“ Miloša Crnjanskog, Izraz, Sarajevo, 1976; Priopćavanje Ujevićevih pjesama i  mogućnosti njihove recepcije u Slovenaca, Croatica, Zagreb, 1980-1981; Historični roman kao žanrovska inovacija u jugoslavenskim književnostima, Gesta, Varaždin, 1983;  Рад Приможа Трубара на глаголским и ћирилским књигама, КИ, Београд, 1983; Vrsta inovacija v sodobnem zgodovinskem romanu, Sodobnost, Ljubljana, 1984; Fiktivno v prozi V. Desnice in D. Kiša, Slavistična revija, Ljubljana, 1985.

Савремени роман, тамна страна у току самопрепознавања, 7/2, 91-104; Уважавање читаоца у стварању српске прозе крајем XVIII и почетком XIX стољећа, 10/1, 243-252; Однос Јована Стерије Поповића према ондашњем српском читаоцу, 11/1, 271-284; Епиграматика класицизма и романтизма, 12/2, 163-174; Словенски аутори и ћирилица, 17/1, 307-316.

Приредила:

Александра Гецић

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори:

Википедија
Анали Филолошког факултета

Сајт Филолошког факултета