Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на...
Гршковићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом прелазног типа (између обле и угласте) на старословенском језику и један од најстаријих словенских одломака Апостола. Претпоставља се да дело потиче из Босне или зетско-хумске...
Карејски типик најстарији је српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји и писано правило живота, названо по њој, коју јеСв. Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.По некима, први или рани препис са...
Претпоставља се да су Хиландарску повељу издали Свети Симеон и Свети Сава у другој половини 1198. године. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Писана је углавном у глагољској традицији, уставним писмом и црним мастилом....
Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174...
Печат краља Ђорђа потиче из прве половине XII века, док још није био владар Дукљанског краљевства. Ђорђе I Бодиновић Војисављевић је био владар у два наврата, најпре од 1113. до 1118, а онда у раздобљу од 1125. до 1131. године. На аверсу печата је латински натпис:...
